Buscar este blog

domingo, 29 de mayo de 2022

сборник христианских песен православие

en el 570 aniversario de la toma de Santa Sofía por los turcos

 

LA CASPA BLANCA DEL PAPA

 

Antonio Parra

La rosa de oro se titulaba un hermoso cuento de Clarín, místico misterioso sobre esa veneración como a dios con que los españoles genuflexos idolatramos al obispo de Roma al que no se le besa la mano sino el pie y de cuya presencia acatamiento hay que salir s reculas sin dar media vuelta pues perderle la cara a Su Santidad sería irreverencia, algo que arranca de los emperadores romanos que tenían culto motu propio [pontífice o puente entre el cielo y la tierra; papa vicario de Cristo, etc, y hoy los norteamericanos que lo copian todo intentan convertir a Bush en efigie de la deidad pontífice supremo de una religión laica al grito monetario del in God we trust].

 El autor asturiano se refería a León XIII un anciano conde italiano que se dejaba fotografiar fumando o tomando rapé y quedan algunos documentos gráficos en los que aparece rodando en su carroza abanicado por un fámulo con el flavello. Creo que Clarín el cual siempre fue católico pero que no se resiste a analizar con fisga y un poco sentido del humor las cosas de la vanidad humana termina su cuento con una frase “también los papas son mortales”.

 Pedro Antonio de Alarcón, de la misma manera, tuvo una entrevista de media hora con Pío IX el papa del Syllabus y la proclamación del Dogma de la Inmaculada Concepción, el que fue expulsado de los estados pontificios, tan calumniado por los liberales y cuya efigie era utilizada como tiro al blanco y a la carcundia por los plumillas que escribían en publicaciones libertarias o anticlericales como el “Padre Cobos” o “Fray Candil”, de la misma forma que por estos días ha circulado la caricatura del pobre Benedicto XIII con parche y todo bajo la mitra como si fuera pirata y al que los islámicos fundamentalistas quemaban en efigie. Alarcón con suma ternura repara en que aquel anciano al que besó el pie de rodillas tenía el pelo blanco y no demasiado limpio.


 “Por detrás sus guedejas ludían con el alzacuello de la sotana y dejaban una siembra de caspa” (cito a ciegas este texto que aparece en la obra “De Madrid a Nápoles”) y hace la misma observación coincidiendo con Clarín el granadino: también los papas tienen sus flaquezas. Suprema ternura la que se desprende de estos comentarios que lejos de menguar nuestra fe la incrementan. Estamos hechos todos de los mismos mimbres. La idea del cesarismo que convertía a los sucesores de Pedro en deidades no deja de ser más que una bella metáfora. Bajo la tiara y el peso de la púrpura son hombres.  Y se equivocan como todo hijo de vecino cuando no hablan desde el trono. Como católico creo que en la primacía de la sede apostólica, pero hay papas que me gustan más que otros. En la larga historia de la SRI los hay para todos los grados. A San Ignacio no le gustaba nada el papa Caraffa, pongamos por caso de la misma manera que a mí y a alguno de mis amigos curas no les gustaba Wojtyla al que hicieron sus alabanzas con la boca pequeña y con miedo a caer en algún renuncio.

 Caveats que no oculté yo en su día que no tengo la ciencia infusa ni hablo ex cátedra y me valieron no pocos anatemas. Será que no entiendo al Espíritu Santo y sus misteriosos caminos pero cartas son cartas. Y hay papas con caspa y hay papas que ostentan una limpia y hermosa cabellera como el actual. Ratzinger tan vapuleado e incomprendido por el gran poder de las fuerzas oscuras todo lo contrario. Este alemán escritor eximio que conoce los misterios de la alta teología y es posible que con su pontificado mesiánico ponga derecho lo que en ella anda del revés, desde Lutero aquel fraile alemán que tanto daño hizo a la Iglesia con su soberbia de eclesiástico y allane los caminos del Señor que son los de la Fe, la Caridad y la Esperanza en Xto. Sus detractores claro está no comprenden la locura de la cruz que es una fuerza para afrontar las contradicciones sufrimientos escarnios contumelias difamaciones indirectas rechiflas injurias amenazas azotes cárceles destierros.

¡Benedicto XIII qué bien ha leído a san Pablo! Ahora afronta el viaje más difícil de todo su pontificado: la visita de paz a Constantinopla que fue la cuna de la Iglesia constantiniana tal y conforme la conocemos en su versión exterior (episcopado, rangos, jerarquías, pandectas, cánones, liturgia, venerandas tradiciones y también anatemas herejías disensiones disparidades de criterio algunos errores e intolerancias) e interior como fue el dogma trinitario definido por Atanasio para desbancar a Arrio, el monacato y el culto a la Virgen María que irradió de una ciudad turca que se llama Efeso y donde primeramente estuvo instalado el templo de Afrodita. Existe una leyenda al respecto. Cuando los jenízaros del sultán irrumpieron en el templo de Santa Sofía (dedicado a la Madre de Dios) un diácono entonaba las letanías. La misa se interrumpió con los celebrantes pasados a cuchillo.

 Era el año 1453. Pero aquella eucaristía suprimida de mala manera se reanudaría un día y que todos, verdugos y víctimas, bajo el manto de la Theotokos, se reconciliarían y suplicarían el auxilio y el perdón adorando al Dios Único. Esa profecía se ha cumplido a medias puesto que los turcos, cosa que les honra, respetaron los mosaicos que adornan los frescos de la cúpula y siendo musulmanes y por tanto iconoclastas enemigos de la antropomórfica, una aberración para ellos representar a Dios en forma de hombre, pero gracias a su misericordia en mi sitio de trabajo yo tengo esa estampa del Salvador griego como la que se ostenta triunfal en la bóveda de Santa Sofía. Misericordia y perdón y reconciliación ese vuelve a ser el signo de este encuentro del papa Ratzinger con los hermanos ortodoxos y con los hermanos mahometanos.


 Al menos yo quiero entenderlo así de la misma forma que otros muchos cristianos. Los pecados de los hombres no son obstáculos ni trabas a la economía de la Redención proyectada desde el Santo Leño para una humanidad afligida y convulsa que sigue caminando por la historia. Todo tenemos que ceder un poco para encontrar ese vértice, ese punto de apoyo que nos une más allá del ángulo que nos separa. ¿Será posible?

 Hontanar fue Bizancio del monacato y de la tebaida de Anatolia porque aquellos greco turcos asumieron el mandato evangelio de la renuncia total al pie de la letra y trataron de buscar a Jesucristo en las soledades del desierto en aquellas grutas espectrales que yo he visitado en busca y procura de las enseñanzas del monje Macario. Si un ojo tuyo te escandaliza arrancatelo y si una mano, córtatela. Macario el venerable se la cortó con un hacha de dos filos. Lean a Tolstoi.

Ex oriente lux. Esto traducido libremente quiere decir que siempre amanece por Levante. El buen Benedicto, tan denostado y calumniado, va a visitar el trono de san Basilio y del Crisóstomo. Boca de oro, cabellos blancos y en algunas hombreras incluso las de las testas coronadas una siembra de caspa que representa horrores y errores antiguos anatemas y excomuniones. Uno tiene que traer a colación el cisma de Miguel Cerulario. El complicado mundo de los Paleólogos. O los atropellos de las cruzadas. Es un milagro que los ortodoxos tan celosos en la guarda de la tradición hayan preservado el depósito de la fe con tanto esmero y ello a pesar de las intolerancias y pecados humanos o las disputas de jurisdicción. Y a pesar de haber estado sometidos a la férula del imperio otomano del que todo habrá que decirlo fue tolerante a ratos con los seguidores del Crucificado. La iglesia de Roma que atraviesa la peor crisis desde antes de la invasión de los bárbaros a causa del consumismo, la desorientación, el neopaganismo neoliberal, el sectarismo, las conferencias episcopales, los nacionalismos y ponga usted todos los ismos que le quepan en esta visita apostólica al Fanar de Estambul quiere encontrarse a sí misma en este beso de paz al otro Vicario de Cristo el patriarca Bartolomé I entronizado en 1999. Pedro y Andrés la cruz latina y el aspa griega se abrazan en este encuentro. Al tiempo que tratarán de hacer extensible el ósculo de reconciliación a la Media Luna y al Menorah Bendito. Que se borren los prejuicios y estigmas del pasado que hicieron correr tanta sangre entre las tres religiones monoteístas.

 En nombre de un mismo Dios nos estuvimos matando ¿Es posible aun la utopía? Veremos a ver. Uno acaricia los wishful thinkings y cree hacederos los milagros. San Andrés la nieve en los pies decimos por mi tierra. Ya muestran algunos cordales de la sierra guadarrameña el blanco solideo de la nieve en las nevadas cumbres. No es la caspa blanca del Papa sino el maná eucarístico, el alba de blandura de las almas purificadas. Es la fiesta que cierra el ciclo del calendario litúrgico antes del Adviento.


 Por eso se le brindan al santo apóstol hermano de Cefas y pescador como él tantos refranes. Por San Andrés el vino nuevo en los odres añejo es. Y en alguna taberna escuché decir en mi infancia: por San Andrés ya al vino no le preguntes de cuándo es. Noviembre bendito mes que empieza por los Santos y termina por San Andrés. Bendito mes Bendita eucaristía. Y comunión de la palabra de vida del perdón y la reconciliación que nutre el dialogo de civilizaciones, el encuentro entre vecinos enfrentados. Benedicto XIII muy probablemente alentado por alguno de los Siete Dones que spiritus ubi vult spirat-decimos- quiere proponer un programa que aniquile, arduo empeño, las guerras de religión. Quiere confundir y derrocar a Belial y a la Potestad de las tinieblas a los Warmongers diseñando una hoja de ruta para la paz.

 El Islam no lo dudo es también una religión de paz pero a la vista de su empeño en mantener ciertas enraizadas costumbres que chocan cuando no irritan en Europa como la contumacia en mantener tapadas a sus mujeres no lo parece. Y allá do fueredes haz lo que vieredes. When in Rome do what the romans do (cuando peregrines a Roma haz lo que hacen los romanos).

 Por otro lado encuentro disculpable y hasta saludable el hecho de que las moras quieran mantener su toca medieval y se vistan pudorosamente algo que debieran aprender las europeas que se dicen cristianas y exhiben rotundas las curvas y desnudeces de su cuerpo atentando contra las reglas del recato y del pudor digo yo que si a muchas españolas no les habrá tentado la serpiente o picado el bicho y se han vuelto tan agresivas las feministas como intolerantes son esos de Alcaida que pretenden quemar el planeta Corán en mano. Todo es cuestión de modas, pero de gustibus non disputandum est. Por mí como si quieren ir las tetas al aire el tete y lo otro inducidas por este destape furioso del hedonismo que nos cerca por todas las partes pero que luego no se quejen si las violan. La provocación es una forma de violencia comentan los juristas y si no hay ocasión al pecado se le cierra la puerta, añaden los moralistas. Tanto el destape occidental como el recato oriental son dos formas de reivindicación autoritaria contra el machismo

-Pero qué dice usted don Verumtamen alma de cántaro. Eso ya no es pecado.

-Digo lo que me enseñó mi güela: el hombre es yesca, la mujer estopa viene el diablo y sopla. Entienda a los musulmanes. El recato me parece más atractivo y femenil que el descoco.

-Será porque tiene algo de moro.

-Como la mayor parte de los españoles. Bastante. Bastante.

-Por algún lado habrá que empezar el dialogo de civilizaciones.

-Le veo muy pro ZP últimamente.

-A lo mejor es que tiene razón. Este encuentro del día de San Andrés entre las dos cabezas visibles de la Iglesia Estamental sigue las pautas de ese talante del que hablaba el Presi y del que tanto nos cachondeábamos.

-El Espíritu sopla donde quiere.

-Bueno. Vamos a ver. No lancemos las campanas al vuelo. Lo que sea que retiña y el gozo que suene.


-Pues me parece de perlas.

 

27 de noviembre de 2006

 

 

28 DE MAYO DE 1452 SE CUMPLEN 570 AÑOS DE LA CAIDA DE BIZANCIO

 “Lo principal que está pasando hoy en el país es la elección del camino”

Ni un solo documental en los últimos tiempos puede presumir de tanta resonancia como la creación de "La caída de un imperio. Una lección bizantina" del Archimandrita Tikhon. Alguien aprendió muchas cosas nuevas y sacó conclusiones de la historia de Bizancio para su vida actual. Alguien incluso cuestionó el derecho del padre Tikhon a "enseñar" desde la pantalla. Pero prácticamente no hubo personas indiferentes, aquellas que bostezaron y miraron para un lado a lo largo de toda la "Lección...". Invitamos al autor de la película a hablar dentro de los muros de Izvestia.

O. Tikhon: Gracias por su interés. Hace veinte años, filmé una película sobre los ancianos del Monasterio de las Cuevas de Pskov en VHS amateur. Cuando murieron los últimos ancianos que fueron capturados en esta película, lo consideré posible para su director general de la Compañía de Radio y Televisión Estatal de toda Rusia, Oleg Borisovich Dobrodeev, y decidimos que se podía hacer una película para televisión a partir de esto. Y la "Lección bizantina" se hizo durante un año y medio. Hace un año y medio que vine por primera vez a Constantinopla y quedé completamente impactado por su grandeza. Viajamos entonces con el padre Andrey Kuraev. Entonces llamé a este viaje para mí "Peregrinación a Bizancio. ¿Viaje al futuro?". Así es, con un signo de interrogación. Al llegar a Moscú, viví en Bizancio durante un año y medio, leí todo lo que logré encontrar en ruso. Luego escribí el guión. Mostró Oleg Dobrodeev, su adjunto Sergei Shumakov. Saida Medvedeva, productora y excelente directora, aprovechó para traducir el material en la pantalla.

En cuanto a la "Lección bizantina", no llamaría a la película en sí algo sobresaliente. Pero su discusión fue más que interesante para mí. Los amigos me dijeron que en los mercados, en los autobuses, en el metro hablan de Bizancio. Saida fue a la peluquería y desde allí me llamó encantada: las mujeres hablan de Vasily II, de los Palaiologoi...

Entre todas las reseñas, una de las mejores es sin duda la reseña de Elena Yampolskaya en su periódico. También fue un gran apoyo para mí, en términos de profundidad de comprensión. Sí, y solo apoyo, porque hubo muchas publicaciones negativas.

Vladimir Mamontov, editor en jefe: Los principales politólogos vinieron a nuestra oficina el otro día. La conversación giró hacia su película. Hubo algunas discusiones sobre si la película en DVD sería un éxito financiero. Uno dijo: sí, Bizancio, a quién le interesará. El otro dice: no, no, todo Gorbushka se llenará con esto. Mis compañeros periodistas de otras publicaciones dicen: no escribiremos sobre esto, nuestro lector no entenderá esto. Pero su lector son solo aquellos de los que hablaste: personas de minibuses. El trabajo resultó ser amplio. ¿Por qué estaba tan interesada? Porque obviamente hay algunos agujeros en la historia. En todo caso, la película dejó en claro que todavía hay mucho espacio para explorar.

O. Tikhon: Cuando incluso una persona educada descubre inesperadamente que Bizancio fue el centro espiritual, cultural y político del mundo durante mucho tiempo, y que Europa occidental fue un remanso en relación con él, esto causa un verdadero impacto. En Constantinopla, una metrópoli de medio millón de habitantes con amplias avenidas y edificios de varios pisos con ascensores hidráulicos, desde el siglo IV había suministro de agua y alcantarillado. Mientras París y otras capitales europeas hasta el siglo X, no superaban los 20 mil habitantes. Y el principal invento higiénico de Occidente son los zapatos de suela alta para no ahogarse en el barro. No hablo de educación, de medicina, de la "esfera social" inusualmente desarrollada en Bizancio -refugios para huérfanos, discapacitados, ancianos... Cuando la gente se entera de esto, muchos los rechazan: "Esto no puede ser, no nos enseñaron esto".

Pero lo más interesante para mí fue la reacción extremadamente agresiva de algunos historiadores eminentes. Yuri Afanasiev, por ejemplo, comienza su entrevista en The New Times con las palabras "película muy, muy desagradable". Y luego dice cosas que son más que extrañas de escuchar de labios de un científico: como si Bizancio "fuera un producto de la cultura occidental". Creo que es imposible que Yuri Afanasiev no conociera las obras fundamentales de Sergei Sergeevich Averintsev, quien demostró que los orígenes de la cultura bizantina se encuentran en la literatura griega antigua y la literatura del Medio Oriente. No se menciona la cultura occidental. O Afanasiev dice en el mismo lugar: "Como si desde el principio Bizancio fuera la ortodoxia". Pero, ¿qué pasa con Bizancio desde el principio?

El profesor de la Universidad Estatal de Moscú, Sergei Ivanov, presentado en los medios como un destacado bizantólogo ruso, dice en el mismo New Times, en Ekho Moskvy, en Radio Liberty: no había "oligarcas" ni "fondos de estabilización" en Bizancio.

Averigüémoslo. La palabra "oligarquía" en griego significa "gobierno de unos pocos". Nuestros oligarcas de los años 90 son los hermanos menores de los oligarcas bizantinos, que entonces se llamaban "dinats", fuertes. Estas eran personas de diferentes clases que aprovecharon la oportunidad para enriquecerse rápida y fabulosamente, pero reclamaron no solo riqueza, sino también poder en el país e influencia en el emperador. La ley no fue escrita para ellos. Fue con ellos que Vasily II luchó con éxito. Los de los dinats que fueron más sabios



"Главное, что происходит сегодня в стране, - это выбор пути"

Ни один документальный фильм за последнее время не может похвастаться таким резонансом, какой выпал на долю творения архимандрита Тихона "Гибель империи. Византийский урок". Кто-то узнал много нового и сделал из истории Византии выводы для своей нынешней жизни. Кто-то вообще поставил под сомнение право отца Тихона "учительствовать" с экрана. Но равнодушных, таких, кто на протяжении всего "Урока..." зевал и поглядывал в сторону, практически не обнаружилось. Мы пригласили автора фильма к разговору в стенах "Известий".

О. Тихон: Спасибо за интерес. Двадцать лет назад я снял фильм о старцах Псково-Печерского монастыря на любительскую VHS. Когда умерли последние старцы, которые были запечатлены на этой пленке, я счел возможным ее гендиректору ВГТРК Олегу Борисовичу Добродееву, и мы решили, что из этого можно сделать телефильм. А "Византийский урок" делался полтора года. Именно полтора года назад я впервые попал в Константинополь и был совершенно потрясен его величием. Мы путешествовали тогда с отцом Андреем Кураевым. Потом я назвал эту поездку для себя "Паломничество в Византию. Путешествие в будущее?". Именно так, с вопросительным знаком. Приехав в Москву, я просто полтора года жил Византией, прочел все, что удалось найти на русском языке. Потом написал сценарий. Показал Олегу Добродееву, его заместителю Сергею Шумакову. Воплотить материал на экране взялась Саида Медведева, продюсер и прекрасный режиссер.

Фильм "Гибель империи. Византийский урок" сделан от первого лица, с живой человеческой страстью (кадр из фильма)Что касается "Византийского урока", сам фильм я бы не назвал чем-то выдающимся. А вот его обсуждение было для меня более чем интересным. Мне передавали знакомые, что на рынках, в автобусах, в метро говорят о Византии. Саида пошла в парикмахерскую и позвонила мне оттуда с восторгом: женщины говорят о Василии II, о Палеологах...

Среди всех отзывов одним из лучших является, несомненно, рецензия Елены Ямпольской в вашей газете. Это была для меня и огромная поддержка - в смысле глубины понимания. Да и просто поддержка, потому что негативных публикаций было очень много.

Владимир Мамонтов, главный редактор: На днях к нам в редакцию приходили ведущие политологи. Разговор зашел о вашем фильме. Стали спорить, будет ли у фильма на DVD финансовый успех. Один сказал: да ну, Византия, кому это будет интересно. Другой говорит: нет-нет, этим будет завалена вся "Горбушка". Мои коллеги -журналисты из других изданий говорят: мы об этом писать не будем, наш читатель этого не поймет. А ведь их читатель - это как раз те, о ком вы говорили: люди из маршруток. Широкозахватная получилась работа. Почему ею так заинтересовались? Потому что явно существуют некие дыры в истории. Во всяком случае, фильм дал понять, что есть еще масса пространства для изучения.

О. Тихон: Когда даже образованный человек неожиданно для себя узнает, что Византия долгое время была духовным, культурным и политическим центром мира, а Западная Европа была захолустьем по отношению к ней, это вызывает настоящий шок. В Константинополе - полумиллионном мегаполисе с широкими проспектами и многоэтажными домами с гидравлическими лифтами - с IV века были водопровод, канализация. В то время как Париж и другие европейские столицы до X века насчитывали не более 20 тысяч жителей. А основное гигиеническое изобретение Запада - башмаки на высокой подошве, чтобы в грязи не утонуть. Не говорю об образовании, о медицине, о необыкновенно развитой в Византии "социалке" - приютах для сирот, инвалидов, престарелых... Когда люди об этом узнают, у многих возникает отторжение: "Этого не может быть, нас этому не учили".

Но самой интересной для меня оказалась крайне агрессивная реакция некоторых именитых ученых-историков. Юрий Афанасьев, например, начинает свое интервью в "Нью таймс" со слов "очень-очень гадкий фильм". И дальше говорит такие вещи, которые слышать из уст ученого более чем странно: будто бы Византия "была порождением западной культуры". Я полагаю невозможным, чтобы Юрий Афанасьев не знал основополагающих трудов Сергея Сергеевича Аверинцева, который показал, что истоки византийской культуры лежат в древнегреческой литературе и ближневосточной словесности. О западной культуре нет и речи. Или Афанасьев там же говорит: "Как будто бы с самого начала Византия - это православие". А что ж тогда Византия с самого начала?

Профессор МГУ Сергей Иванов, представленный в СМИ как ведущий российский византолог, говорит в том же "Нью таймс", на "Эхе Москвы", на "Радио Свобода": в Византии не было никаких "олигархов" и "стабилизационных фондов".

Давайте разбираться. Слово "олигархия" в переводе с греческого означает "власть немногих". Наши олигархи 90-х годов - это младшие братья византийских олигархов, которых тогда называли "динаты" - сильные. Это были люди из разных сословий, воспользовавшиеся возможностью быстро и сказочно разбогатеть, но претендовавшие не только на богатство, но и на власть в стране и влияние на императора. Закон им был не писан. Именно с ними успешно боролся Василий II. Те из динатов, которые были мудрее, быстро отказались от посягательств на власть и встроились в государственное тягло. Те же, кто оказались политическими олигофренами (это однокоренное с "олигархами" слово, которое означает "немногий ум"), стали цепляться за власть и поплатились. Стабилизационный фонд - тоже не изобретение новейшей России. В истории Византии такие огромные государственные резервы накапливались по крайней мере дважды - в VI веке при императоре Юстиниане эти средства пошли на строительство знаменитой Святой Софии и на воссоединение отторгнутых от империи земель. А Василий II предназначал свои накопления для решений особых первоочередных государственных задач, в первую очередь создание боеспособной армии.

Иванов утверждает, что в фильме якобы "говорится, что императоры в среднем правили по четыре года и у них ни на что не было времени. Откуда этот поразительный срок взялся? Исключительно потому, что таков срок президентства в России". Но на самом деле в фильме говорится буквально следующее: "Был период, когда императоры в Византии менялись в среднем каждые четыре года". И такой период действительно был. С 1025 по 1081 год, за 56 лет, сменилось 14 правителей, которые в среднем как раз и правили ровно по четыре года. Именно в этот период, после смерти Василия II, динаты, используя частую смену власти и слабость императоров, растащили "стабилизационный фонд", а заодно и всю оставшуюся казну, разрушили армию и подвели страну к необходимости заключения той самой "Золотой буллы" - унизительного соглашения, в результате которого все ресурсы Византии перешли в руки иностранцев. А это в свою очередь послужило главной причиной захвата и разграбления крестоносцами Константинополя, что и надломило хребет империи.

Иванов высказывает возмущение, что авторам фильма "в голову не пришло дойти до церкви Хора, где явлены удивительные образцы" византийского искусства. Но в фильме показаны даже не одна, а несколько фресок Хоры, причем крупным планом и медленно. Отказываюсь предположить, что "ведущий византолог" мог их не узнать или не заметить.

Дальше - больше. На волнах либеральной радиостанции требуют запретить фильм. А тот же Юрий Афанасьев, один из отцов российской демократии, предлагает примерно наказать руководство канала Россия. Выходит, это для них не просто полемика. Так бывает, когда затронуто нечто глубинное, задето самое сокровенное. Так пламенно вступаются только за свою веру.

Святая София – главный храм Византийской империи – напоминает нам о былом величии и о роковых ошибках (фото: AFP)Но что за вера толкает солидных ученых мужей на такое крайне некорректное научное поведение? Об этой вере было сказано в фильме: "Византийцы должны были зарубить на носу, что Западу нужно только полное религиозное и духовное подчинение. Непогрешимым для византийцев должен был стать не только папа, но и сам Запад". Вот он - этот "символ веры": иступленная вера в непогрешимость Запада. И любая попытка сомнения вызывает, как мы увидели, крайне болезненную реакцию, вплоть до неадекватной.

Сергей Лесков, научный обозреватель: Я говорил о вашем фильме с историками, которых при всем желании нельзя заподозрить в западнических настроениях. Их напрягает некое упрощение истории. Ведь бывали периоды, когда Византия накатывала на Запад с тем же усердием, что и Запад на нее. Да, нашествие крестоносцев - это цивилизационная трагедия. Но в период могущества империи бывали случаи, когда Византия платила деньги варварам, чтобы те шли на Рим...

О. Тихон: Никогда Византия не натравливала на Рим варваров! Бывало, ромеи откупались от варваров, бывало, что использовали одних против других. Конечно, отношения Византии и Запада были неоднозначные и сложные. И, конечно, сложнее, чем показано в фильме. Но фильм, по моему глубокому убеждению, абсолютно не антизападный. В нем подчеркивается: "Нелепо говорить, что Запад был виновен в неудачах и падении Византии. Запад лишь преследовал свои интересы, что вполне естественно. Исторические поражения Византии происходили тогда, когда сами византийцы изменяли основным принципам, на которых держалась их империя". Мы говорим о Западе как об особом и тоже неповторимом явлении, с которым надо быть очень-очень внимательным. Если мы заглянем в историю, то увидим, что развитие Запада происходило совершенно особым образом. В 1204 году примитивные по сравнению с Византией западноевропейцы захватывают Константинополь. И получают небывалые средства для развития своих стран и народов. Надо сказать, что использованы были эти новые возможности очень талантливо. Европейская культура, экономика стали бурно развиваться, на что европейцы положили много внутренних сил и творческой энергии. Но потом, когда к концу XV века для Европы стали жизненно необходимы дополнительные ресурсы и финансовые вливания, они отправились искать новый источник богатства. В поисках пути в Индию Колумб нашел Америку, которая была разграблена - так же, как в свое время Византия. И снова европейцы самым талантливым, даже гениальным образом употребили эти сокровища: несколько столетий продолжался небывалый рост Старого Света. Потом пришла очередь Индии, Китая и других стран и колоний. Результат соединения грабежа и гениального научного и экономического творчества у нас перед глазами. Хорошо это или плохо - другой вопрос. Просто хочу сказать, что западная цивилизация развивается ровно таким же образом. В том числе и сегодня.

Владимир Демченко, редактор отдела новостей: Почему вы с самого начала в фильме не сказали - мы ищем параллели в прошлом, мы пытаемся понять, откуда у россиян этот западоцентризм? Разве мы не можем нормальным ровным голосом переоценивать западный мир, переоценивать историю?

О. Тихон: Аналогии с современной Россией не только не заретушированы, они акцентируются. Мы взяли именно такие примеры, потому что рассматривали важнейшее, что происходило когда-то в Византии и что происходит сейчас в нашей стране. Это выбор пути. В каком направлении мы пойдем, какой вектор в надвигающемся мировом кризисе мы выберем?

С. Лесков: Я думаю, что либеральную интеллигенцию раздражает сервильность позиции, которую формулирует священнослужитель. В данном случае как бы вся православная церковь в вашем лице выражает точку зрения, выгодную властям. При этом надо заметить, что на всех этапах истории нашей многострадальной страны православная церковь практически всегда стояла на срединных позициях.

О. Тихон: Прежде всего хотел бы подчеркнуть, что фильм конечно же не претендует на то, чтобы выражать мнение Церкви. Что касается сервильности фильма... Дело в том, что критики не увидели главного. Допустим, сегодня нам повезло с сильным Василием II. Но везение не спасает, как показывает вся история Византии. Необходима такая государственная машина, которая не давала бы возможности приходить слабым правителям, и более того - сама способствовала бы выдвижению талантливых, компетентных и готовых к жертвенному служению людей.

Мне представляется, что Церковь сознательно занимает, как вы сказали, "срединные позиции". Даже в советское время, после анафем патриарха Тихона, после того, как было явлено множество новомучеников, - когда Церковь поняла, что безбожная кровавая власть - это надолго, было решено через тюрьмы и ссылки, через унижения и непонимание пойти вместе со своим народом к краю бездны. Чтобы удержать хотя бы немногих. У Церкви, независимо от мнения либеральной или консервативной интеллигенции, всегда будет свой подход к этому вопросу.

Я человек ангажированный, скажу честно. Я поддерживаю те попытки выхода из кризиса, которые предпринимаются сегодня после развала страны.

Борис Клин, обозреватель отдела политики: Вы не скрываете, что сознательно упрощали историю. Но в какой степени цель оправдывает средства? Где граница? Где нужно остановиться в манипулировании историческими фактами?

О. Тихон: Что касается "манипулирования" фактами, то, например, мы убрали - чтобы не шокировать публику - отрывок из фильма Би-би-си про крестовые походы. Британский ученый рассказывает, как крестоносцы пожирали людей, а младенцев просто жарили на шомполах... Относительно границ и критериев выбора... У нас у всех есть ответственность перед Богом. За каждый наш поступок, за каждое слово и дело. Другого критерия, я думаю, не существует.

Елена Ямпольская, редактор отдела культуры: Отец Тихон, не кажется ли вам, что имперскость - такое же органичное свойство некоторых государств, как, скажем, цвет глаз у человека? И что - в силу своего геополитического положения - Россия просто должна быть империей?

О. Тихон: Я больше скажу: Россия и может-то существовать исключительно как империя. Мы начали пугаться или стесняться того, чем крайне дорожат другие страны. Посмотрите, в Вашингтоне везде сплошь имперская символика. Никаких сомнений в том, что ты находишься в столице великой империи, возникать не должно. Капитолий, имперские орлы, сенат... Они не стесняются называть вещи своими именами, ощущать себя тем, что они есть. И одно это сознание во многом творит и людей, и страну. Когда мне приходится бывать за границей, я обязательно езжу на сельскохозяйственные фермы - поучиться, поскольку у нас в монастыре большое хозяйство. Недавно в Швейцарии, в Альпах меня повезли на такую ферму. У хозяина трое сыновей, все окончили университет, никто в сельском хозяйстве работать не собирается. Я спрашиваю: а кто же будет делать швейцарский сыр? Хозяин говорит: "Ну как кто? Алжирцы, марокканцы". И так - везде в Европе. Что-то похожее началось и у нас. Кажется, только у американцев такого нет. На американских фермах ездят 17-летние мальчишки на тракторах, они страшно увлечены, чихать им на Нью-Йорк. Они знают свой Джорданвилль и в этом Джорданвилле до смерти будут сидеть. И правнуки их то же самое сделают. Американцы самодостаточны. Это имперский народ. Нам бы у них поучиться. Вот в чем преступление наших "либералов", чего им, наверное, долго не простят. Да, нужны были реформы. Нужно было применение западного опыта. Но они сделали это бездарно, неталантливо и пошло. А мы теперь удивляемся, почему российское общество напряженно и негативно относится к западническим идеям. Потому что мы видели, во что это у нас превращается. В развал и установку "бери от жизни всё".

Александр Садчиков, редактор отдела политики: Киплинг говорил: "Запад есть Запад, Восток есть Восток, и с мест они не сойдут". Наверное, я неполиткорректную вещь скажу, но бывают ситуации, когда христианский мир - и восточный, и западный - объединяется. 11 сентября, например. Разумно ли нам разобщаться с Западом перед реальной угрозой с Востока?

О. Тихон: Никакой нормальный человек не будет спорить с тем, что взаимодействие с Западом необходимо. История говорит, что пагубно и антизападничество, и "антивосточничество". Но иммунитет и к тому, и к другому тоже необходим. Не отторжение, а просто реакция здоровой иммунной системы.

Е. Ямпольская: Ваш фильм - редкий пример того, как священник, выйдя за стены своего храма, высказывается по важным общественным вопросам. Насколько я понимаю, РПЦ сейчас находится меж двух огней. Как только она пытается поднять голос, начинаются крики свободомыслящих светских людей, что у нас церковь отделена от государства и нечего ей лезть со своими советами. А, с другой стороны, когда спрашиваешь людей, почему они так критически относятся к православной церкви, многие говорят: "А что от нее толку? Они там заняты своими келейными делами..." Мне кажется, что священникам надо обращаться не только к своей пастве, что они должны занять в обществе место нравственных авторитетов. Потому что среди интеллигенции сегодня таковых практически нет.

О. Тихон: Несправедливо утверждать, что Церковь в лице своих иерархов не возвышает голос. Другое дело, что голос этот далеко не всеми услышан. В этом нет ничего нового. В Священном Писании сказано: "слухом услышите - и не уразумеете, и глазами смотреть будете - и не увидите", Матф. 13:14. Святейший патриарх делает заявления по всем серьезным проблемам, возникающим в стране и в мире. Но кто-то не хочет этого слышать, а кто-то не доводит эти слова до людей.

Вот вы сказали в утвердительной форме: надо, чтобы священник шел к людям. Но чаще сталкиваешься с обратным мнением, которое исходит из тех же либеральных кругов. Про наш фильм говорили: вообще, что этот поп лезет? Он должен дома сидеть и в своем храме служить.

Если уж мы сегодня ведем речь об исторических аналогиях, то следует вспомнить, что однажды в русской истории уже был прецедент подобного отношения к Церкви. Священник не должен сметь поднимать свой голос нигде, кроме храма. Только для бабушек! Это был принцип церковной политики, заложенной Лениным и Троцким. Те, кто сегодня провозглашает буквально то же самое, должны бы задуматься о вопиющем несоответствии того, какие либеральные идеи они провозглашают, и тем, чьими духовными наследниками, как это ни печально, они являются на самом деле...

В заключение хотелось бы сказать, что я искренне благодарен всем, кого этот фильм заинтересовал и кто счел для себя необходимым высказаться о нем.

28 DE MAYO DE 1452 SE CUMPLEN 570 AÑOS DE LA CAIDA DE BIZANCIO

 “Lo principal que está pasando hoy en el país es la elección del camino”

Ni un solo documental en los últimos tiempos puede presumir de tanta resonancia como la creación de "La caída de un imperio. Una lección bizantina" del Archimandrita Tikhon. Alguien aprendió muchas cosas nuevas y sacó conclusiones de la historia de Bizancio para su vida actual. Alguien incluso cuestionó el derecho del padre Tikhon a "enseñar" desde la pantalla. Pero prácticamente no hubo personas indiferentes, aquellas que bostezaron y miraron para un lado a lo largo de toda la "Lección...". Invitamos al autor de la película a hablar dentro de los muros de Izvestia.

O. Tikhon: Gracias por su interés. Hace veinte años, filmé una película sobre los ancianos del Monasterio de las Cuevas de Pskov en VHS amateur. Cuando murieron los últimos ancianos que fueron capturados en esta película, lo consideré posible para su director general de la Compañía de Radio y Televisión Estatal de toda Rusia, Oleg Borisovich Dobrodeev, y decidimos que se podía hacer una película para televisión a partir de esto. Y la "Lección bizantina" se hizo durante un año y medio. Hace un año y medio que vine por primera vez a Constantinopla y quedé completamente impactado por su grandeza. Viajamos entonces con el padre Andrey Kuraev. Entonces llamé a este viaje para mí "Peregrinación a Bizancio. ¿Viaje al futuro?". Así es, con un signo de interrogación. Al llegar a Moscú, viví en Bizancio durante un año y medio, leí todo lo que logré encontrar en ruso. Luego escribí el guión. Mostró Oleg Dobrodeev, su adjunto Sergei Shumakov. Saida Medvedeva, productora y excelente directora, aprovechó para traducir el material en la pantalla.

En cuanto a la "Lección bizantina", no llamaría a la película en sí algo sobresaliente. Pero su discusión fue más que interesante para mí. Los amigos me dijeron que en los mercados, en los autobuses, en el metro hablan de Bizancio. Saida fue a la peluquería y desde allí me llamó encantada: las mujeres hablan de Vasily II, de los Palaiologoi...

Entre todas las reseñas, una de las mejores es sin duda la reseña de Elena Yampolskaya en su periódico. También fue un gran apoyo para mí, en términos de profundidad de comprensión. Sí, y solo apoyo, porque hubo muchas publicaciones negativas.

Vladimir Mamontov, editor en jefe: Los principales politólogos vinieron a nuestra oficina el otro día. La conversación giró hacia su película. Hubo algunas discusiones sobre si la película en DVD sería un éxito financiero. Uno dijo: sí, Bizancio, a quién le interesará. El otro dice: no, no, todo Gorbushka se llenará con esto. Mis compañeros periodistas de otras publicaciones dicen: no escribiremos sobre esto, nuestro lector no entenderá esto. Pero su lector son solo aquellos de los que hablaste: personas de minibuses. El trabajo resultó ser amplio. ¿Por qué estaba tan interesada? Porque obviamente hay algunos agujeros en la historia. En todo caso, la película dejó en claro que todavía hay mucho espacio para explorar.

O. Tikhon: Cuando incluso una persona educada descubre inesperadamente que Bizancio fue el centro espiritual, cultural y político del mundo durante mucho tiempo, y que Europa occidental fue un remanso en relación con él, esto causa un verdadero impacto. En Constantinopla, una metrópoli de medio millón de habitantes con amplias avenidas y edificios de varios pisos con ascensores hidráulicos, desde el siglo IV había suministro de agua y alcantarillado. Mientras París y otras capitales europeas hasta el siglo X, no superaban los 20 mil habitantes. Y el principal invento higiénico de Occidente son los zapatos de suela alta para no ahogarse en el barro. No hablo de educación, de medicina, de la "esfera social" inusualmente desarrollada en Bizancio -refugios para huérfanos, discapacitados, ancianos... Cuando la gente se entera de esto, muchos los rechazan: "Esto no puede ser, no nos enseñaron esto".

Pero lo más interesante para mí fue la reacción extremadamente agresiva de algunos historiadores eminentes. Yuri Afanasiev, por ejemplo, comienza su entrevista en The New Times con las palabras "película muy, muy desagradable". Y luego dice cosas que son más que extrañas de escuchar de labios de un científico: como si Bizancio "fuera un producto de la cultura occidental". Creo que es imposible que Yuri Afanasiev no conociera las obras fundamentales de Sergei Sergeevich Averintsev, quien demostró que los orígenes de la cultura bizantina se encuentran en la literatura griega antigua y la literatura del Medio Oriente. No se menciona la cultura occidental. O Afanasiev dice en el mismo lugar: "Como si desde el principio Bizancio fuera la ortodoxia". Pero, ¿qué pasa con Bizancio desde el principio?

El profesor de la Universidad Estatal de Moscú, Sergei Ivanov, presentado en los medios como un destacado bizantólogo ruso, dice en el mismo New Times, en Ekho Moskvy, en Radio Liberty: no había "oligarcas" ni "fondos de estabilización" en Bizancio.

Averigüémoslo. La palabra "oligarquía" en griego significa "gobierno de unos pocos". Nuestros oligarcas de los años 90 son los hermanos menores de los oligarcas bizantinos, que entonces se llamaban "dinats", fuertes. Estas eran personas de diferentes clases que aprovecharon la oportunidad para enriquecerse rápida y fabulosamente, pero reclamaron no solo riqueza, sino también poder en el país e influencia en el emperador. La ley no fue escrita para ellos. Fue con ellos que Vasily II luchó con éxito. Los de los dinats que fueron más sabios



"Главное, что происходит сегодня в стране, - это выбор пути"

Ни один документальный фильм за последнее время не может похвастаться таким резонансом, какой выпал на долю творения архимандрита Тихона "Гибель империи. Византийский урок". Кто-то узнал много нового и сделал из истории Византии выводы для своей нынешней жизни. Кто-то вообще поставил под сомнение право отца Тихона "учительствовать" с экрана. Но равнодушных, таких, кто на протяжении всего "Урока..." зевал и поглядывал в сторону, практически не обнаружилось. Мы пригласили автора фильма к разговору в стенах "Известий".

О. Тихон: Спасибо за интерес. Двадцать лет назад я снял фильм о старцах Псково-Печерского монастыря на любительскую VHS. Когда умерли последние старцы, которые были запечатлены на этой пленке, я счел возможным ее гендиректору ВГТРК Олегу Борисовичу Добродееву, и мы решили, что из этого можно сделать телефильм. А "Византийский урок" делался полтора года. Именно полтора года назад я впервые попал в Константинополь и был совершенно потрясен его величием. Мы путешествовали тогда с отцом Андреем Кураевым. Потом я назвал эту поездку для себя "Паломничество в Византию. Путешествие в будущее?". Именно так, с вопросительным знаком. Приехав в Москву, я просто полтора года жил Византией, прочел все, что удалось найти на русском языке. Потом написал сценарий. Показал Олегу Добродееву, его заместителю Сергею Шумакову. Воплотить материал на экране взялась Саида Медведева, продюсер и прекрасный режиссер.

Фильм "Гибель империи. Византийский урок" сделан от первого лица, с живой человеческой страстью (кадр из фильма)Что касается "Византийского урока", сам фильм я бы не назвал чем-то выдающимся. А вот его обсуждение было для меня более чем интересным. Мне передавали знакомые, что на рынках, в автобусах, в метро говорят о Византии. Саида пошла в парикмахерскую и позвонила мне оттуда с восторгом: женщины говорят о Василии II, о Палеологах...

Среди всех отзывов одним из лучших является, несомненно, рецензия Елены Ямпольской в вашей газете. Это была для меня и огромная поддержка - в смысле глубины понимания. Да и просто поддержка, потому что негативных публикаций было очень много.

Владимир Мамонтов, главный редактор: На днях к нам в редакцию приходили ведущие политологи. Разговор зашел о вашем фильме. Стали спорить, будет ли у фильма на DVD финансовый успех. Один сказал: да ну, Византия, кому это будет интересно. Другой говорит: нет-нет, этим будет завалена вся "Горбушка". Мои коллеги -журналисты из других изданий говорят: мы об этом писать не будем, наш читатель этого не поймет. А ведь их читатель - это как раз те, о ком вы говорили: люди из маршруток. Широкозахватная получилась работа. Почему ею так заинтересовались? Потому что явно существуют некие дыры в истории. Во всяком случае, фильм дал понять, что есть еще масса пространства для изучения.

О. Тихон: Когда даже образованный человек неожиданно для себя узнает, что Византия долгое время была духовным, культурным и политическим центром мира, а Западная Европа была захолустьем по отношению к ней, это вызывает настоящий шок. В Константинополе - полумиллионном мегаполисе с широкими проспектами и многоэтажными домами с гидравлическими лифтами - с IV века были водопровод, канализация. В то время как Париж и другие европейские столицы до X века насчитывали не более 20 тысяч жителей. А основное гигиеническое изобретение Запада - башмаки на высокой подошве, чтобы в грязи не утонуть. Не говорю об образовании, о медицине, о необыкновенно развитой в Византии "социалке" - приютах для сирот, инвалидов, престарелых... Когда люди об этом узнают, у многих возникает отторжение: "Этого не может быть, нас этому не учили".

Но самой интересной для меня оказалась крайне агрессивная реакция некоторых именитых ученых-историков. Юрий Афанасьев, например, начинает свое интервью в "Нью таймс" со слов "очень-очень гадкий фильм". И дальше говорит такие вещи, которые слышать из уст ученого более чем странно: будто бы Византия "была порождением западной культуры". Я полагаю невозможным, чтобы Юрий Афанасьев не знал основополагающих трудов Сергея Сергеевича Аверинцева, который показал, что истоки византийской культуры лежат в древнегреческой литературе и ближневосточной словесности. О западной культуре нет и речи. Или Афанасьев там же говорит: "Как будто бы с самого начала Византия - это православие". А что ж тогда Византия с самого начала?

Профессор МГУ Сергей Иванов, представленный в СМИ как ведущий российский византолог, говорит в том же "Нью таймс", на "Эхе Москвы", на "Радио Свобода": в Византии не было никаких "олигархов" и "стабилизационных фондов".

Давайте разбираться. Слово "олигархия" в переводе с греческого означает "власть немногих". Наши олигархи 90-х годов - это младшие братья византийских олигархов, которых тогда называли "динаты" - сильные. Это были люди из разных сословий, воспользовавшиеся возможностью быстро и сказочно разбогатеть, но претендовавшие не только на богатство, но и на власть в стране и влияние на императора. Закон им был не писан. Именно с ними успешно боролся Василий II. Те из динатов, которые были мудрее, быстро отказались от посягательств на власть и встроились в государственное тягло. Те же, кто оказались политическими олигофренами (это однокоренное с "олигархами" слово, которое означает "немногий ум"), стали цепляться за власть и поплатились. Стабилизационный фонд - тоже не изобретение новейшей России. В истории Византии такие огромные государственные резервы накапливались по крайней мере дважды - в VI веке при императоре Юстиниане эти средства пошли на строительство знаменитой Святой Софии и на воссоединение отторгнутых от империи земель. А Василий II предназначал свои накопления для решений особых первоочередных государственных задач, в первую очередь создание боеспособной армии.

Иванов утверждает, что в фильме якобы "говорится, что императоры в среднем правили по четыре года и у них ни на что не было времени. Откуда этот поразительный срок взялся? Исключительно потому, что таков срок президентства в России". Но на самом деле в фильме говорится буквально следующее: "Был период, когда императоры в Византии менялись в среднем каждые четыре года". И такой период действительно был. С 1025 по 1081 год, за 56 лет, сменилось 14 правителей, которые в среднем как раз и правили ровно по четыре года. Именно в этот период, после смерти Василия II, динаты, используя частую смену власти и слабость императоров, растащили "стабилизационный фонд", а заодно и всю оставшуюся казну, разрушили армию и подвели страну к необходимости заключения той самой "Золотой буллы" - унизительного соглашения, в результате которого все ресурсы Византии перешли в руки иностранцев. А это в свою очередь послужило главной причиной захвата и разграбления крестоносцами Константинополя, что и надломило хребет империи.

Иванов высказывает возмущение, что авторам фильма "в голову не пришло дойти до церкви Хора, где явлены удивительные образцы" византийского искусства. Но в фильме показаны даже не одна, а несколько фресок Хоры, причем крупным планом и медленно. Отказываюсь предположить, что "ведущий византолог" мог их не узнать или не заметить.

Дальше - больше. На волнах либеральной радиостанции требуют запретить фильм. А тот же Юрий Афанасьев, один из отцов российской демократии, предлагает примерно наказать руководство канала Россия. Выходит, это для них не просто полемика. Так бывает, когда затронуто нечто глубинное, задето самое сокровенное. Так пламенно вступаются только за свою веру.

Святая София – главный храм Византийской империи – напоминает нам о былом величии и о роковых ошибках (фото: AFP)Но что за вера толкает солидных ученых мужей на такое крайне некорректное научное поведение? Об этой вере было сказано в фильме: "Византийцы должны были зарубить на носу, что Западу нужно только полное религиозное и духовное подчинение. Непогрешимым для византийцев должен был стать не только папа, но и сам Запад". Вот он - этот "символ веры": иступленная вера в непогрешимость Запада. И любая попытка сомнения вызывает, как мы увидели, крайне болезненную реакцию, вплоть до неадекватной.

Сергей Лесков, научный обозреватель: Я говорил о вашем фильме с историками, которых при всем желании нельзя заподозрить в западнических настроениях. Их напрягает некое упрощение истории. Ведь бывали периоды, когда Византия накатывала на Запад с тем же усердием, что и Запад на нее. Да, нашествие крестоносцев - это цивилизационная трагедия. Но в период могущества империи бывали случаи, когда Византия платила деньги варварам, чтобы те шли на Рим...

О. Тихон: Никогда Византия не натравливала на Рим варваров! Бывало, ромеи откупались от варваров, бывало, что использовали одних против других. Конечно, отношения Византии и Запада были неоднозначные и сложные. И, конечно, сложнее, чем показано в фильме. Но фильм, по моему глубокому убеждению, абсолютно не антизападный. В нем подчеркивается: "Нелепо говорить, что Запад был виновен в неудачах и падении Византии. Запад лишь преследовал свои интересы, что вполне естественно. Исторические поражения Византии происходили тогда, когда сами византийцы изменяли основным принципам, на которых держалась их империя". Мы говорим о Западе как об особом и тоже неповторимом явлении, с которым надо быть очень-очень внимательным. Если мы заглянем в историю, то увидим, что развитие Запада происходило совершенно особым образом. В 1204 году примитивные по сравнению с Византией западноевропейцы захватывают Константинополь. И получают небывалые средства для развития своих стран и народов. Надо сказать, что использованы были эти новые возможности очень талантливо. Европейская культура, экономика стали бурно развиваться, на что европейцы положили много внутренних сил и творческой энергии. Но потом, когда к концу XV века для Европы стали жизненно необходимы дополнительные ресурсы и финансовые вливания, они отправились искать новый источник богатства. В поисках пути в Индию Колумб нашел Америку, которая была разграблена - так же, как в свое время Византия. И снова европейцы самым талантливым, даже гениальным образом употребили эти сокровища: несколько столетий продолжался небывалый рост Старого Света. Потом пришла очередь Индии, Китая и других стран и колоний. Результат соединения грабежа и гениального научного и экономического творчества у нас перед глазами. Хорошо это или плохо - другой вопрос. Просто хочу сказать, что западная цивилизация развивается ровно таким же образом. В том числе и сегодня.

Владимир Демченко, редактор отдела новостей: Почему вы с самого начала в фильме не сказали - мы ищем параллели в прошлом, мы пытаемся понять, откуда у россиян этот западоцентризм? Разве мы не можем нормальным ровным голосом переоценивать западный мир, переоценивать историю?

О. Тихон: Аналогии с современной Россией не только не заретушированы, они акцентируются. Мы взяли именно такие примеры, потому что рассматривали важнейшее, что происходило когда-то в Византии и что происходит сейчас в нашей стране. Это выбор пути. В каком направлении мы пойдем, какой вектор в надвигающемся мировом кризисе мы выберем?

С. Лесков: Я думаю, что либеральную интеллигенцию раздражает сервильность позиции, которую формулирует священнослужитель. В данном случае как бы вся православная церковь в вашем лице выражает точку зрения, выгодную властям. При этом надо заметить, что на всех этапах истории нашей многострадальной страны православная церковь практически всегда стояла на срединных позициях.

О. Тихон: Прежде всего хотел бы подчеркнуть, что фильм конечно же не претендует на то, чтобы выражать мнение Церкви. Что касается сервильности фильма... Дело в том, что критики не увидели главного. Допустим, сегодня нам повезло с сильным Василием II. Но везение не спасает, как показывает вся история Византии. Необходима такая государственная машина, которая не давала бы возможности приходить слабым правителям, и более того - сама способствовала бы выдвижению талантливых, компетентных и готовых к жертвенному служению людей.

Мне представляется, что Церковь сознательно занимает, как вы сказали, "срединные позиции". Даже в советское время, после анафем патриарха Тихона, после того, как было явлено множество новомучеников, - когда Церковь поняла, что безбожная кровавая власть - это надолго, было решено через тюрьмы и ссылки, через унижения и непонимание пойти вместе со своим народом к краю бездны. Чтобы удержать хотя бы немногих. У Церкви, независимо от мнения либеральной или консервативной интеллигенции, всегда будет свой подход к этому вопросу.

Я человек ангажированный, скажу честно. Я поддерживаю те попытки выхода из кризиса, которые предпринимаются сегодня после развала страны.

Борис Клин, обозреватель отдела политики: Вы не скрываете, что сознательно упрощали историю. Но в какой степени цель оправдывает средства? Где граница? Где нужно остановиться в манипулировании историческими фактами?

О. Тихон: Что касается "манипулирования" фактами, то, например, мы убрали - чтобы не шокировать публику - отрывок из фильма Би-би-си про крестовые походы. Британский ученый рассказывает, как крестоносцы пожирали людей, а младенцев просто жарили на шомполах... Относительно границ и критериев выбора... У нас у всех есть ответственность перед Богом. За каждый наш поступок, за каждое слово и дело. Другого критерия, я думаю, не существует.

Елена Ямпольская, редактор отдела культуры: Отец Тихон, не кажется ли вам, что имперскость - такое же органичное свойство некоторых государств, как, скажем, цвет глаз у человека? И что - в силу своего геополитического положения - Россия просто должна быть империей?

О. Тихон: Я больше скажу: Россия и может-то существовать исключительно как империя. Мы начали пугаться или стесняться того, чем крайне дорожат другие страны. Посмотрите, в Вашингтоне везде сплошь имперская символика. Никаких сомнений в том, что ты находишься в столице великой империи, возникать не должно. Капитолий, имперские орлы, сенат... Они не стесняются называть вещи своими именами, ощущать себя тем, что они есть. И одно это сознание во многом творит и людей, и страну. Когда мне приходится бывать за границей, я обязательно езжу на сельскохозяйственные фермы - поучиться, поскольку у нас в монастыре большое хозяйство. Недавно в Швейцарии, в Альпах меня повезли на такую ферму. У хозяина трое сыновей, все окончили университет, никто в сельском хозяйстве работать не собирается. Я спрашиваю: а кто же будет делать швейцарский сыр? Хозяин говорит: "Ну как кто? Алжирцы, марокканцы". И так - везде в Европе. Что-то похожее началось и у нас. Кажется, только у американцев такого нет. На американских фермах ездят 17-летние мальчишки на тракторах, они страшно увлечены, чихать им на Нью-Йорк. Они знают свой Джорданвилль и в этом Джорданвилле до смерти будут сидеть. И правнуки их то же самое сделают. Американцы самодостаточны. Это имперский народ. Нам бы у них поучиться. Вот в чем преступление наших "либералов", чего им, наверное, долго не простят. Да, нужны были реформы. Нужно было применение западного опыта. Но они сделали это бездарно, неталантливо и пошло. А мы теперь удивляемся, почему российское общество напряженно и негативно относится к западническим идеям. Потому что мы видели, во что это у нас превращается. В развал и установку "бери от жизни всё".

Александр Садчиков, редактор отдела политики: Киплинг говорил: "Запад есть Запад, Восток есть Восток, и с мест они не сойдут". Наверное, я неполиткорректную вещь скажу, но бывают ситуации, когда христианский мир - и восточный, и западный - объединяется. 11 сентября, например. Разумно ли нам разобщаться с Западом перед реальной угрозой с Востока?

О. Тихон: Никакой нормальный человек не будет спорить с тем, что взаимодействие с Западом необходимо. История говорит, что пагубно и антизападничество, и "антивосточничество". Но иммунитет и к тому, и к другому тоже необходим. Не отторжение, а просто реакция здоровой иммунной системы.

Е. Ямпольская: Ваш фильм - редкий пример того, как священник, выйдя за стены своего храма, высказывается по важным общественным вопросам. Насколько я понимаю, РПЦ сейчас находится меж двух огней. Как только она пытается поднять голос, начинаются крики свободомыслящих светских людей, что у нас церковь отделена от государства и нечего ей лезть со своими советами. А, с другой стороны, когда спрашиваешь людей, почему они так критически относятся к православной церкви, многие говорят: "А что от нее толку? Они там заняты своими келейными делами..." Мне кажется, что священникам надо обращаться не только к своей пастве, что они должны занять в обществе место нравственных авторитетов. Потому что среди интеллигенции сегодня таковых практически нет.

О. Тихон: Несправедливо утверждать, что Церковь в лице своих иерархов не возвышает голос. Другое дело, что голос этот далеко не всеми услышан. В этом нет ничего нового. В Священном Писании сказано: "слухом услышите - и не уразумеете, и глазами смотреть будете - и не увидите", Матф. 13:14. Святейший патриарх делает заявления по всем серьезным проблемам, возникающим в стране и в мире. Но кто-то не хочет этого слышать, а кто-то не доводит эти слова до людей.

Вот вы сказали в утвердительной форме: надо, чтобы священник шел к людям. Но чаще сталкиваешься с обратным мнением, которое исходит из тех же либеральных кругов. Про наш фильм говорили: вообще, что этот поп лезет? Он должен дома сидеть и в своем храме служить.

Если уж мы сегодня ведем речь об исторических аналогиях, то следует вспомнить, что однажды в русской истории уже был прецедент подобного отношения к Церкви. Священник не должен сметь поднимать свой голос нигде, кроме храма. Только для бабушек! Это был принцип церковной политики, заложенной Лениным и Троцким. Те, кто сегодня провозглашает буквально то же самое, должны бы задуматься о вопиющем несоответствии того, какие либеральные идеи они провозглашают, и тем, чьими духовными наследниками, как это ни печально, они являются на самом деле...

В заключение хотелось бы сказать, что я искренне благодарен всем, кого этот фильм заинтересовал и кто счел для себя необходимым высказаться о нем.

Контекстная реклама

Бегун

 

Не знаете, где отдохнуть?

Бронирование элитных вилл по всему миру. Новый год и Рождество!

 

Контекстная реклама

Бегун

 

Обучение ВЭД в 2008. Заходите!

Наибольший выбор курсов, семинаров по Внешнеэкономической деятельности

 

 

Контекстная реклама

Бегун

 

Недвижимость в Болгарии!

Большой выбор квартир, домов, апартаментов, коттеджей в Болгарии!

 

 

15:24 22.02.08

Обсудить на форуме

 


REUNIONES DE LOS PIPIS DEL 55 ALGUNOS YA FALLECIERON. UNOS DESERTORES PERO ACQUI SEGUMOS LOS QUE JURAMOS BANDERAS Y SEGUIMOS A XTO POR OGTROSTROS CAMINOS EN EL DOLOR DE LA CRUZ MÁRTIRES DE LA VERDAD Y DEL LUBIBRIO DE LOS PIENSANTES